ПРЕСЕЉАВАЊЕ СТАНОВНИШТВА КАО БЕЗБОЖНО ДЕЛО
СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС · 2019
DOI: 10.7251/sic0219013r ↗Kurz gefasst
Fachartikel in der Zeitschrift СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, 2019. Verfasst von Радивој Ђ. Радић.
Abstract (Originalsprache)
У оквиру своје колонизационе политике, а у складу са по- требама државе, византијски цареви су пресељавали становништво из једног у други део Византије. Наравно, за житеље Царства који су били приморани да одлазе из малоазијских у европске провинције, или обра- тно, то је морала бити тешка и непопуларна мера. О таквој врсти принуде василевса Нићифора I у првој деценији IX века писао је Теофан Исповед- ник, састављач једне од најпознатијих византијских хроника. Он је мере пресељавања становништва означио као један од „десет злочина“ које је приписао цару. Међутим, у позадини оваквих оцена је Tеофанова непри- кривена нетрпељивост према Нићифору I у великој мери проистекла из цареве религијске политике, а у тесној вези и са тада актуелним питањем иконоборства. Ипак, без обзира на чињеницу да су се налазиле у служби веома оштре критике цара Нићифора I, у Теофановим речима можемо да уочимо и једну општељудску бригу и племенито старање за хиљаде име- ном непознатих Византинаца.
Zitieren
APA
Радић, Р. Ђ. (2019). ПРЕСЕЉАВАЊЕ СТАНОВНИШТВА КАО БЕЗБОЖНО ДЕЛО. СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС. https://doi.org/10.7251/sic0219013r
Vancouver
Радић РЂ. ПРЕСЕЉАВАЊЕ СТАНОВНИШТВА КАО БЕЗБОЖНО ДЕЛО. СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС. 2019. doi:10.7251/sic0219013r
BibTeX
@article{2019,
author = {Радић, Радивој Ђ.},
title = {ПРЕСЕЉАВАЊЕ СТАНОВНИШТВА КАО БЕЗБОЖНО ДЕЛО},
journal = {СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС},
year = {2019},
doi = {10.7251/sic0219013r}
}
EUVIMED