EUVIMEDEUVIMED entdecken
Crossref

СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ КАО ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ У ВРЕМЕНУ ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ

Нино Делић

СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС · 03.09.2025 · 8 (8)

DOI: 10.7251/sic2508037d ↗

Kurz gefasst

Fachartikel in der Zeitschrift СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, online erschienen am 03.09.2025. Verfasst von Нино Делић.

AbstractBibliografische AngabenZitierenVerwandte Studien

Abstract (Originalsprache)

Велике силе и балканске земље су у 19. веку наступале у улози браниоца интереса хришћана у Османском царству те је њихова раширеност у појединим областима била од прворазредног значаја за пројекцију политичког утицаја. Бројност хришћана у османској Босни и Херцеговини, православних и католика, коришћена је као аргумент о оправданости захтева за унутрашњим реформама и промени међународно-правног статуса ове области. Османска власт је на притиске реаговала све чешћим објављивањем података о становништву који су исказивали јасну муслиманску већину. Дипломате из западне Европе су сумњале у тачност таквих објава. Оправданост сумњи потврђена је на првом попису спроведеном од стране аустроугарске управе 1879. године.

Zitieren

APA

Делић, Н. (2025). СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ КАО ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ У ВРЕМЕНУ ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ. СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, 8(8). https://doi.org/10.7251/sic2508037d

Vancouver

Делић Н. СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ КАО ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ У ВРЕМЕНУ ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ. СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС. 2025;8(8). doi:10.7251/sic2508037d

BibTeX
@article{2025,
  author = {Делић, Нино},
  title = {СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ КАО ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ У ВРЕМЕНУ ВЕЛИКЕ ИСТОЧНЕ КРИЗЕ},
  journal = {СРПСКИ ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС},
  year = {2025},
  volume = {8},
  number = {8},
  doi = {10.7251/sic2508037d}
}
Kostenlos starten →