EUVIMEDEUVIMED entdecken
Crossref

ГРЧКЕ ВЛАДИКЕ ФАНАРИОТИ И ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И СВЕШТЕНСТВО У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

ЂОРЂЕ МИКИЋ

ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ · 2023 · 8 (15)

DOI: 10.7251/guars2315049m ↗

Kurz gefasst

Fachartikel in der Zeitschrift ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, 2023. Verfasst von ЂОРЂЕ МИКИЋ.

AbstractBibliografische AngabenZitierenVerwandte Studien

Abstract (Originalsprache)

Грчке владике фанариоти нашли су се на челу Српске православне цркве у османском дијелу царства и у саставу Цариградске патријаршије. Томе је претходило укидање Пећке патријаршије 1766. и довођење у Босну и Херцеговину, у све три њене епископије – Дабробосанску, Захумско-херцеговачку и Зворничко-тузланску – Грка митрополита и њихов останак до краја османске власти. Ова промјена је учињена по договору између Високе порте и Цариградске патријаршије из политичких разлога, са политичким и економским посљедицама по Српску православну цркву, њен народ и свештенство, а у корист и Порте и Патријаршије и њених митрополита у Босни и Херцеговини.Ову спрегу нису могли да промијене ни реформски закони које је Турска донијела под притиском великих сила, Гилхански хатишериф 1839. и Саферска наредба 1859. године, који су намијењени поправци положаја хришћана и њиховом изједначавању са правима муслимана. Истовремено се то односило и на права хришћанске цркве и њеног свештенства. Како није долазило до суштинских промјена ни у народу ни у цркви, то је доводило до устанака и народа и свештенства и против власти и против Грка митрополита.Ток устанака од 1858. године прати настојање Порте да сазове скупштину представника Православне цркве, која се састала у Цариграду 1858. Она је радила, у тешким условима, до 1863. године. У међувремену је 1862. донијела “Уредбу”, којом је настојала да уреди стање Православне цркве и њеног свештенства, у које би се уклопили и грчки митрополити.У раду са Грцима митрополитима и сарадњи са њима народа и свештенства и њиховог јачања и организовања, велику улогу је имао новонастали српски трговачки и занатски слој организован у црквене општине. Он је око цркве ојачао моћ општина, школа и око манастира моћ духовних завода у подизању школовања калуђера и свештеника и слабљења Грка митрополита, чији је крај донио устанак 1875. и аустроугарска окупација 1878. године.

Zitieren

APA

МИКИЋ, Ђ. (2023). ГРЧКЕ ВЛАДИКЕ ФАНАРИОТИ И ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И СВЕШТЕНСТВО У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, 8(15). https://doi.org/10.7251/guars2315049m

Vancouver

МИКИЋ Ђ. ГРЧКЕ ВЛАДИКЕ ФАНАРИОТИ И ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И СВЕШТЕНСТВО У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. 2023;8(15). doi:10.7251/guars2315049m

BibTeX
@article{2023,
  author = {МИКИЋ, ЂОРЂЕ},
  title = {ГРЧКЕ ВЛАДИКЕ ФАНАРИОТИ И ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И СВЕШТЕНСТВО У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ},
  journal = {ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ},
  year = {2023},
  volume = {8},
  number = {15},
  doi = {10.7251/guars2315049m}
}
Kostenlos starten →