ГРЧКЕ ВЛАДИКЕ ФАНАРИОТИ И ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И СВЕШТЕНСТВО У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ
ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ · 2023 · 8 (15)
DOI: 10.7251/guars2315049m ↗Kurz gefasst
Fachartikel in der Zeitschrift ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, 2023. Verfasst von ЂОРЂЕ МИКИЋ.
Abstract (Originalsprache)
Грчке владике фанариоти нашли су се на челу Српске православне цркве у османском дијелу царства и у саставу Цариградске патријаршије. Томе је претходило укидање Пећке патријаршије 1766. и довођење у Босну и Херцеговину, у све три њене епископије – Дабробосанску, Захумско-херцеговачку и Зворничко-тузланску – Грка митрополита и њихов останак до краја османске власти. Ова промјена је учињена по договору између Високе порте и Цариградске патријаршије из политичких разлога, са политичким и економским посљедицама по Српску православну цркву, њен народ и свештенство, а у корист и Порте и Патријаршије и њених митрополита у Босни и Херцеговини.Ову спрегу нису могли да промијене ни реформски закони које је Турска донијела под притиском великих сила, Гилхански хатишериф 1839. и Саферска наредба 1859. године, који су намијењени поправци положаја хришћана и њиховом изједначавању са правима муслимана. Истовремено се то односило и на права хришћанске цркве и њеног свештенства. Како није долазило до суштинских промјена ни у народу ни у цркви, то је доводило до устанака и народа и свештенства и против власти и против Грка митрополита.Ток устанака од 1858. године прати настојање Порте да сазове скупштину представника Православне цркве, која се састала у Цариграду 1858. Она је радила, у тешким условима, до 1863. године. У међувремену је 1862. донијела “Уредбу”, којом је настојала да уреди стање Православне цркве и њеног свештенства, у које би се уклопили и грчки митрополити.У раду са Грцима митрополитима и сарадњи са њима народа и свештенства и њиховог јачања и организовања, велику улогу је имао новонастали српски трговачки и занатски слој организован у црквене општине. Он је око цркве ојачао моћ општина, школа и око манастира моћ духовних завода у подизању школовања калуђера и свештеника и слабљења Грка митрополита, чији је крај донио устанак 1875. и аустроугарска окупација 1878. године.
Zitieren
APA
МИКИЋ, Ђ. (2023). ГРЧКЕ ВЛАДИКЕ ФАНАРИОТИ И ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И СВЕШТЕНСТВО У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, 8(15). https://doi.org/10.7251/guars2315049m
Vancouver
МИКИЋ Ђ. ГРЧКЕ ВЛАДИКЕ ФАНАРИОТИ И ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И СВЕШТЕНСТВО У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ. 2023;8(15). doi:10.7251/guars2315049m
BibTeX
@article{2023,
author = {МИКИЋ, ЂОРЂЕ},
title = {ГРЧКЕ ВЛАДИКЕ ФАНАРИОТИ И ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И СВЕШТЕНСТВО У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ},
journal = {ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА АРХИВСКИХ РАДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ},
year = {2023},
volume = {8},
number = {15},
doi = {10.7251/guars2315049m}
}
EUVIMED