Екокритичко тумачење Ћопићевих прича за дјецу „Медвед и крушка” и „Жива Ватра и рис Усамљеник”
СИНЕЗА · 15.03.2025 · 6 (1) · 21-36
DOI: 10.63356/sin.2025.002 ↗Kurz gefasst
Fachartikel in der Zeitschrift СИНЕЗА, online erschienen am 15.03.2025. Verfasst von Драган Драгомировић. Die Arbeit nennt 56 Literaturangaben. Der Volltext ist frei zugänglich (Open Access, CC BY-NC-ND 4.0).
Abstract (Originalsprache)
Основни циљ овог рада је екокритичко тумачење прича за дјецу „Медвед и крушка” и „Жива Ватра и рис Усамљеник” српског књижевника Бранка Ћопића. С обзиром да нас интересују начини на које су еколошке теме обрађене у овим причама, одлучили смо се за прикладан књижевнотеоријски приступ, који до сада није кориштен у тумачењу Ћопића на нашем истраживачком простору. Ријеч је о еколошкој критици или екокритици, која се, начелно говорећи, бави проучавањем односа између културе и животне средине, а између осталог и испитивањем начина на које је природа приказана у књижевним дјелима. Специфична истраживачка питања, из којих проистиче и нешто шире тумачење пишчевог рада, гласе: Које екокритичке теме и са каквим предзнаком су заступљене у Ћопићевим причама за дјецу? Које су то доминантне идеје које Ћопић умјетнички обликује у овим причама, каква је њихова генеза и на који начин су промовисане (најмлађој) читалачкој публици? Постављени циљ и истраживачка питања, поред методолошког приступа, детерминисали су и структуру рада у којем, након уводног дијела посвећеног критичкој рецепцији, жанровским одређењима и потенцијалима за тумачење Ћопићевог стваралаштва као екокритичког текста, у основним цртама расправљамо о екокритици као књижевнотеоријском и критичком приступу, те на крају нудимо тумачење двије Ћопићеве приче за дјецу у екокритичком кључу. Истраживање се може сматрати релевантним не само због покушаја примјене нових интерпретативних модела те освјетљавања појединих аспеката односа књижевности за дјецу и еколошких питања, већ и због аспирација ка темељнијем увиду у дјело српског писца. Резултати овог рада освјетљавају Ћопића као модерног и прогресивног писаца, критичара антропоцентризма, који књижевно преобликује традиционална знања о природи успјешно их преносећи најмлађим нараштајима, антиципирајући али и увелико превазилазећи идеје еколошке критике. Кориштени метод и истраживачка питања могу бити поновљени приликом тумачења других књижевних дијела.
Zitieren
APA
Драгомировић, Д. (2025). Екокритичко тумачење Ћопићевих прича за дјецу „Медвед и крушка” и „Жива Ватра и рис Усамљеник”. СИНЕЗА, 6(1), 21-36. https://doi.org/10.63356/sin.2025.002
Vancouver
Драгомировић Д. Екокритичко тумачење Ћопићевих прича за дјецу „Медвед и крушка” и „Жива Ватра и рис Усамљеник”. СИНЕЗА. 2025;6(1):21-36. doi:10.63356/sin.2025.002
BibTeX
@article{2025,
author = {Драгомировић, Драган},
title = {Екокритичко тумачење Ћопићевих прича за дјецу „Медвед и крушка” и „Жива Ватра и рис Усамљеник”},
journal = {СИНЕЗА},
year = {2025},
volume = {6},
number = {1},
pages = {21--36},
doi = {10.63356/sin.2025.002}
}
EUVIMED